Danas mi se desila zanimljiva stvar. Pre treniga sam izmerio šećer za svaki slučaj ako je malo niži da pojedem nešto. Po proračinima je trebao da bude između 6 i 8. Međutim kada sam izmerio nisam mogao da verujem. Bio je 27.2 mmol/L.
To je bilo u 18:07.



Uzeo sam 5 jedinica Novorapida spremio se i otišao na trčanje. Trening je bio dužine oko 14 km (zagrevanje + trčanje).

Sve zajedno, spremanje za trening, odlazak na trening, zagrevanje, trčanje, istezanje, vraćanje nazad do ponovnog merenje šećera prošlo je 2 sata (preciznije 1:59)
U 20:06 šećer je iznosio 4.9 mmol/L.



Ovde nema ništa neobičnog, jer je logično da fizička aktivnost + insulin za ovako kartko vreme mogu da spuste šećer. Međutim ono što je mene iznenadilo desilo se po završetku treninga. Pogledom na štopericu ustanovio sam da sam trčao najbolje vreme ove godine na ovoj distanci.

I u biciklizmu je slično. Dva najbolja reultata (moje lične rekorde) na brdskom hronometru sam postigao baš pri šećeru od preko 20 mmol/L.

Na dužim distancama zbog dehidratacije visok šećer bi bio problem, ali očigledno na kraćim deonicama predstavlja prednost. Možda baš zbog delimične dehidratacije i smanjenja telesne mase sa istom snagom osoba može da ide brže ?
Na dužim deonicama dehidratacija bi bila prevelika i osoba bi izgubila previše snage. (sa gubitkom 3% tečnosti iz organizma, gubi se oko 5% snage)